Kada je Vuk osmišljavao ćirilicu i sve potrebne znakove interpunkcije, ali i svi lingvisti posle njega, jedino nisu računali da će doći vreme kada je laž toliko velika da će itekako nedostajati interpunkcijski znak koji će sam po sebi tu laž učiniti toliko besmislenom, da će i polupismeni ljudi znati da je to laž nad lažima!
Ne znam šta se to Bogoljub Karić zamerio /anti/ SRPSKOM TELEGRAFU/, dnevnom listu koji je najjeftiniji na kioscima, ali koji uprkos tome ne kupuje ni toliko da otkrije troškove hartije! Tiraž je izgleda toliko „veliki“ da je i same zaposlene sramota da priznaju u koliko se primeraka štampaju, a u koliko prodaju, provodeći radni vek u NIP „BORBA“ logično je da mi nije teško da da u štampariji saznam tačno u koliko se primeraka štampa, ali mi to ne pada na pamet. Kao da laž zavisi od veličine tiraža, zar ne ?!
Laž je laž. Tako je bilo. I tako će biti uvek. Bitno je nešto drugo – pre svega – kome je i zašto potrebna laž. Zamislite novinu koja posveti tri strane priči da je Bogoljub Karić, inače koalicioni partner srpske napredne stranke još od 2012. godine, čija stranka PSS – BK ima u parlamentu dva poslanika i koji nikad, ali baš nikad, nisu ni reč rekli protiv politike koju sprovodi nekadašnji premijer a sada predsednik države Aleksandar Vučić. Saglasni u u mnogim stvarima, ali iznad svega u tome da Srbija mora da ojača, pre svega ekonomski, zatim da očuva stečeni politički ugled u svetu, i najzad – da učini sve da Srbi ma u kom delu nekadašnje Jugoslavije živeli, a pogotovo na Kosovu i Metohiji uvek imali punu zaštitu od svoje matične zemlje.
Bogoljub je u tome nepokolebljiv. On je na tome bio treći na predsedničkim izborima kada nije imao ni sve Kariće učlanjene u PSS?!
Da .li je potrebno nekog podsećati da je Bogoljub Karić 11 godina u a vreme Borisa Tadića i dr Koštunice proveo u izgnanstvu i da tamo nije sedeo i čekao bilo čiju milostinju, već je zasukao rukave i samo promenio radno mesto sa svojim bratom Dragomirom, koji je dotle po Sovjetskom savezu od polovine osamdesetih godina prošlog veka stvarao po Moskvi i drugim gradovima SSSR građevinska preduzeća, sa poznatim Univerzitetom Lomonosovima otvorio prvi privatni univerzitete u socijalističkoj Rusiji, osnovao zajedničku banku i zidao ne samo na minus 50 po Sibiru, već i trezor Narodne banke SSSR u Moskvi, što je retkost u svetu da se takav objekata uopšte daje stranom partneru.
I sad, neki tamo /anti/ SRPSKI TELEGRAF optužuje Bogoljuba Karića da pokušava da ubedi svog prijatelja Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije da nam ne proda antiraketni sistem s 300?! BK kompanija u Minsku skoro da okončava posao od oko 4,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora .
Uz to,taj „novokomponovani tabloid“ čak nije ni dobro obavešten. Jeste predsednik Lukašenko jeste bio na Kopaoniku sa porodicom na skijanju, postoje mnogi filmski dokumenti da je svake noći sedeo u društvu najuticajnijih političara i biznismena Srbije, ali nikada nije objavljeno da jedino sa kime se nije sastao je bio upravo tadašnji predsednik srbije Tadić. Uzaludno je Dragomir Karić pokušavao da ugovori taj sastanak, ali je naš predsednik ostao pri svome – možemo da se sastanemo, ali neka gospodin Lukašenko dođe u ponoć kod žičare, da nas niko ne vidi?! Zar vreme ilegalstva nije već davno bilo iza nas?!
I šta reći posle svega?
Srbiji bi bilo od koristi znati ko troši pare na takvu novinu kada se ona prodaje po ceni koja je upola manja od „Politike“,a i glavni urednik i njegov prvi doglavnik su školu novinarstva učili i naučili kod Rodića u „kuriru“, a neko ih sada prigrabio tek da i sam ima neki tabloid uza se?!
Glupo u je u takvoj situaciji uopšte špekulisati sa time – a čiji je („anti“) Srpski telegraf!
