Када је Вук осмишљавао ћирилицу и све потребне знакове интерпункције, али и сви лингвисти после њега, једино нису рачунали да ће доћи време када је лаж толико велика да ће итекако недостајати интерпункцијски знак који ће сам по себи ту лаж учинити толико бесмисленом, да ће и полуписмени људи знати да је то лаж над лажима!
Не знам шта се то Богољуб Карић замерио /анти/ СРПСКОМ ТЕЛЕГРАФУ/, дневном листу који је најјефтинији на киосцима, али који упркос томе не купује ни толико да открије трошкове хартије! Тираж је изгледа толико „велики“ да је и саме запослене срамота да признају у колико се примерака штампају, а у колико продају, проводећи радни век у НИП „БОРБА“ логично је да ми није тешко да да у штампарији сазнам тачно у колико се примерака штампа, али ми то не пада на памет. Као да лаж зависи од величине тиража, зар не ?!
Лаж је лаж. Тако је било. И тако ће бити увек. Битно је нешто друго – пре свега – коме је и зашто потребна лаж. Замислите новину која посвети три стране причи да је Богољуб Карић, иначе коалициони партнер српске напредне странке још од 2012. године, чија странка ПСС – БК има у парламенту два посланика и који никад, али баш никад, нису ни реч рекли против политике коју спроводи некадашњи премијер а сада председник државе Александар Вучић. Сагласни у у многим стварима, али изнад свега у томе да Србија мора да ојача, пре свега економски, затим да очува стечени политички углед у свету, и најзад – да учини све да Срби ма у ком делу некадашње Југославије живели, а поготово на Косову и Метохији увек имали пуну заштиту од своје матичне земље.
Богољуб је у томе непоколебљив. Он је на томе био трећи на председничким изборима када није имао ни све Кариће учлањене у ПСС?!
Да .ли је потребно неког подсећати да је Богољуб Карић 11 година у а време Бориса Тадића и др Коштунице провео у изгнанству и да тамо није седео и чекао било чију милостињу, већ је засукао рукаве и само променио радно место са својим братом Драгомиром, који је дотле по Совјетском савезу од половине осамдесетих година прошлог века стварао по Москви и другим градовима СССР грађевинска предузећа, са познатим Универзитетом Ломоносовима отворио први приватни универзитете у социјалистичкој Русији, основао заједничку банку и зидао не само на минус 50 по Сибиру, већ и трезор Народне банке СССР у Москви, што је реткост у свету да се такав објеката уопште даје страном партнеру.
И сад, неки тамо /анти/ СРПСКИ ТЕЛЕГРАФ оптужује Богољуба Карића да покушава да убеди свог пријатеља Александра Лукашенка, председника Белорусије да нам не прода антиракетни систем с 300?! БК компанија у Минску скоро да окончава посао од око 4,5 милиона квадрата стамбеног и пословног простора .
Уз то,тај „новокомпоновани таблоид“ чак није ни добро обавештен. Јесте председник Лукашенко јесте био на Копаонику са породицом на скијању, постоје многи филмски документи да је сваке ноћи седео у друштву најутицајнијих политичара и бизнисмена Србије, али никада није објављено да једино са киме се није састао је био управо тадашњи председник србије Тадић. Узалудно је Драгомир Карић покушавао да уговори тај састанак, али је наш председник остао при своме – можемо да се састанемо, али нека господин Лукашенко дође у поноћ код жичаре, да нас нико не види?! Зар време илегалства није већ давно било иза нас?!
И шта рећи после свега?
Србији би било од користи знати ко троши паре на такву новину када се она продаје по цени која је упола мања од „Политике“,а и главни уредник и његов први доглавник су школу новинарства учили и научили код Родића у „куриру“, а неко их сада приграбио тек да и сам има неки таблоид уза се?!
Глупо у је у таквој ситуацији уопште шпекулисати са тиме – а чији је („анти“) Српски телеграф!
