„КАД ОНА КОМАНДУЈЕ, СВИ СЛУШАЈУ!“ Богољуб Карић открива ко у његовом дому води главну реч!

0
993

Карић о Ускрсу, супрузи и вредностима које негује у својој многобројној породици.

Бизнисмен Богољуб Карић не крије да му време у карантину не пада тешко јер га проводи са супругом Миланком, децом и унуцима и да ће ускршње празнике, који га увек враћају у детињство, провести са најмилијима. Богољуб је у разговору открио шта за њега представља најрадоснији хришћански празник, зашто организацију прославе увек препушта супрузи Миланки, али и како је славио тај празник када је био дете.

– Мало је рећи да наша велика, многобројна породица целом душом поштује православне вредности. Бог је тако хтео да се наша велика породица заснује на светом српском месту, духовном средишту српског народа, у старом Хвосну, у Метохији, где је у Пећкој Патријаршији вековима горело кандило испред најсветије српске иконе, Богородице Пећке. Историја наше породице Карић је дубоко повезана са овом великом српском светињом, толико да су чак наши прадеда и деда, а ево, у овом веку и наши родитељи, отац Јанићије и мајка Даница – Мати Ангелина, сахрањени управо у порти Пећке Патријаршије. Зато је код свих припадника породице Карић православна вера и љубав нешто што је саставни део нашег бића и управо се због тога радујемо више него било којем другом празнику јер је то је дан када се слави победа живота над смрћу – рекао је Богољуб и присетио се како је празник славио у родној Пећи.

– Када смо били деца, дан пред Васкрс скоро да нисмо ни спавали. Чекали смо да нас мајка пробуди у 4 ујутру, обуче у оно најлепше што имамо и да фијакерима одемо до Пећке патријаршије. Обавезно бисмо слушали литургију у цркви, па бисмо излетели у двориште да се куцамо ускршњим јајима. Та црвена, васкршња јаја, које смо ми, деца, гледали да противнику лукаво полупамо са стране, била су права мала ремек-дела. Нису то била једноставно фарбана или само налепницом украшена јаја, као данас. Она су била исцртавана врелим воском, перницом или „шараљком“ како смо је звали, да би касније, приликом кувања тај восак отпао и на црвеном јајету остала бела, прелепа шара. Наша мајка је у тој уметности била прави виртуоз, па су је комшинице, рођаке и пријатељице често молиле да и за њих нашара одређени број. Сећам се колико је то био огроман посао јер је мама шарала стотине јаја, а нико не би смео да изађе из куће да не добије црвено јаје – за њега али и „за његове“ – прича Богољуб и додаје:

– Јаја су се поклањала и гостима других вера, нашим кмшијама Албанцима, Турцима, Муслиманима, који су долазили да нам честитају Васкрс, исто као што смо и ми ишли да честитамо њима празнике. Поштовање и уважавање различитости је тада била важна ствар нашег домаћег васпитања – наводи бизнисмен, који је припрему ускршње трпезе препустио супрузи и ћеркама.

– Код нас нема много демократије, већ лаке диктатуре. Данас је моја Миланка идејни вођа целе организације и командује припремама, као што је то некада радила моја мајка Даница. Али и остали су укључени у процес. Свако има свој задатак, а моја Мара најбоље зна ко шта и како може. Ћерке су изузетно креативне, па сваки пут осмисле ускршњу декорацију. Помажу и унуке и унуци, посебно у фарбању и шарању јаја. Има ли веће среће од тога да празнике проводимо са децом и унуцима. Има ли већег разлога за живот – истиче Карић, који је после четири деценије брака у супругу Миланку заљубљен као првог дана.

– Моја Мара је као девојчица. Насмејана, разиграна, весела, распевана. Има ту и генетике, али и мојих заслуга. Од поштених људи је настала, а ја сам то надоградио. Подржавам је, чувам, бдим над њом! Она ми исто тако узвраћа. Заједно смо 47 година, а и даље се трудимо да изненадимо једно друго. Љубав чини чуда, а ја ћу моју Мару бескрајно и истински волети док сам жив – закључује Богољуб.

АУТОР: Ало.рс /О. Конатар

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име