Говор Др Срећка Ђукића о књизи „ПУТИН СНАГА РУСИЈЕ“ ДРАГОМИРА И БОГОЉУБА Ј. КАРИЋА!

0
342

На 61. сајму књига у Београду 23. октобра 2016. године о новом издању књиге „Путин снага Русије“ Драгомира и Богољуба Ј. Карића говорио је др Срећко Ђукић! Преносимо вам његов говор у целости!

Поштовани присутни на презентацији књиге „Путин снага Русије“, аутора браће Драгана и Богољуба Карића! Љубитељи књиге, поштоваоци Путина, пријатељи аутора!

img_3855
Говорити о књизи у којој је главна личност Владимир Владимирович Путин, руски председник и водећи светски лидер одмичућег XXИ века, захвална је тема. Што год кажете, и о Путину напишете, нађе се на првим страницама, а код обичних људи широм света Путин побуђује, као нико, невероватан интерес, без обзира колико су истине, са или без наводника, које се о њему саопштавају биле већ изречене, или се ради о новим чињеницама. Тако је и са књигом о Путину коју вам данас представљамо. И одмах да кажем да је ово прави издавачки подухват – по свом обиму, по откривању и презентацији кључних карактеристика те водеће светске личности, по изванредној опремљености књиге са мноштвом фотографија представљајући књигу саму за себе, и, наравно, по особености аутора. Тако нешто је могла да уради само „Карић фондација“.

Али почнимо редом. У својој речи задржаћу се на томе како је Путин ауторски представљен и унеколико о самим ауторима. За мене који пратим како се то каже све шта се пише и шта је од првих дана о Путину написано, са задвољством морам одмах да вам кажем да се ова књига, од свих оних многобројних написаних о Путину, разликује по једном сасвим другачијем и новом углу који су Драган и Богољуб, како се о то обично каже у још једној књизи о Путину, успели да нам личност Путина осветле и приближе а што ће пажљивији читалац итекако приметити. Познаваоци Путина и литературе о Путину сагласиће се да је овде приказано једно другачије лице Владимира Владимировича, профил који до сада није осветљен. Скрећем вам пажњу на прво поглавље у књизи које носи наслов „Рођен у СССР-у“. Ту су аутори изванредно осетили и описали како се формирао морални и људски лик и невероватно упорни дух малишана у Лењинграду тога доба. Несташни дечак и врсни спортиста одрастао је под личном девизом „ако си нападнут, или ако ћете напасти, треба се борити први и до последњег“. Тај карактер аутори прате код Путина и када он по свом избору сам одлази у КГБ, служи у Источној Немачкој, касније служи свом родном граду, и када он израста у националног и међународног лидера, када постаје осведочени штит мира и бекомпромисни борац против тероризма не само у сопственој земљи, ослонац свима који се боре против неправде у свету. Путин је постао,веле аутори, она нада и онај лидер који добро зна када, колико и чиме се треба борити за промену неподношљвих међународних односа. Аутори подробно говоре како је Путин на челу Русије освајао ново место за Русију у светској политици, како је обликовао њено сопствено, ново демократско и хумано лице у савременом свету, а тиме и сам данашњи свет. Путин чврсто следи руску хиљадугодишњу државну историју, народну традицију, веру, многолику и многонационалну историју Русије, и све то снажно повезује са свим оним што јесте прогресивно, савремено, модерно, што истински државу и народ вуче напред. Али Путин и његова Русија одлучно одбацујући сва она сумњива западна подметања која би они да уздигну на ниво националног пиједестала и промене руски код. То је Путин којег ћете наћи у овој књизи. Он је нацији понудио реалну перспективу, достижне циљеве, као никада он је снажно ујединио руско друштвооко неспорних државних и националних циљева и правих вредности пред изазовима који се ређају као у филму. Било какве шок терапије Путин је искључио као даљи економски експеримент над грађанима своје земље. А тога је било доста још од времена перестројке Горбачова па закључно са руским и западним либералима Бориса Николајевича Јељцина у Русији. У вези са Путином, а и иначе, Драган и Богољуб нас подсећају да у руској држави, и према руској традицији, није важно како се прва личност зенље зове – цар, генерални секретар, председник – она је одговорна за све у земљи и око ње. Прву личност сви питају, од ње сви очекују.

img_3878
Без обзира на све изазове, а њих је и те како много, па и оних најтежих, Путинов углед у земљи и свету је такав да његове западне колеге о томе могу само да сањају, када им рејтинг не достиже ни 50 посто, поручују аутори, а додају да је Путинов, упркос запасне пропаганде, и двоструко већи од западних државника. Путин је успешан зато што има истанчан таленат државног стратега – што види даље, што предвиђа боље, што је прошао и формалне и животне радне школе. То потврђује скоковити привредни развитак Русије, повећање њеног БДП за више од 12 пута, довођење Русије у групу од пет – шест водећих економија света, радикално подизање животног стандарда обичног руског човека. У прилог тога аутори нам нуде прегрш факата, цифара, других доказа. Јер, Русија је од многих била отисана земља, у којој је беснео тероризам, у Чеченији сепаратистички рат као увод у распад земље. Аутори тој Путиновој борби, коју је само он могао да добије, посвећују бројне странице. Они закључују да Путин зна да окупи људе, да мобилише потенцијале земље, да државнички искористи околности, да напуни руску државну касу као никада пре, али и да остави новце на страну за „црне дане“ када цена гаса и нафте падне неколико пута. Ту историјску шансу имао и Совјеткси Савез, и то два пута, али није иамо једног Путина. Путин је тај који је подигао Јељцинов Русију бачену на колена. Аутори кажу: „Он је апсолутно поштен и одан у својој вери и својој мисији. Он се осећа мобилисаним и позваним да служи земљи… Он је сушта супротност свога непосредног претходника.“ А томе бих могао додати: и оних пре Бориса Николајевича, а о свима њима Путин, ако нема лепу реч да каже, никада не говори лошу, као ни о светским лидерима.

На међународној арени Путин је с правом приказан као борац за нове и праведније односе, за мултиполарни свет равноправни народа и држава, против униполарне политике доминације. Путин је државник који се најснажније залаже за поштовање међнародног права, а свако непоштовање тога права изазива његове одлучне и бескомпомисне реакције, као што је пример Сирије. Драган и Богољуб Карић цитирају непревазиђено Путиново одређење униполарног света: „Како год да обојимо тај појам, на крају крајева, у пракси значи само једно: један центар власти, један центар моћи, један центар доношења одлука. То је свет једног господара, једног суверена. И то је на крају погубно не само за оне који се налазе у том систему, већ и за свамог суверена, јер се разара изнутра.“ Посебан коментар није потребан јер смо сведоци да се распад тога система догађа пред нашим очима. А шта све Запад не чини Русији, да је момете, да је одврати од свога пута, да је врати тамо где је била за бреме Горбачова и Јељцина: од инсталирања антиракетног штита, од сталног померања НАТО на Русију, ту су Украјина, санкције, дневне оптужбе сваке врсте, извоз револуција у окружење и Русију, а све у циљу да Путина наведе да погреши, да повуче потез који ће бити предтекст и оправдање за САД и Запада.

Још две ствари о Путину и Русији на којима се између осталих аутори задржавају. Хоћу са посебним уважавањем данас да подвучем непоколебљиви антифашизам Путина и његове Русије и противљење свакој ревизији резулатата Другог светског рата и оспоравању велике Победе 9. маја 1945. године, као највеће тековине руског и совјетског народа и свих анифашистичких снага у свету. А то се и очекује од свих правих патриота. О нама и Русима аутори су успели да проговоре, мада би та тема могла бити посебна књига, ништа мање интересантна имајући у виду њихову компетентност. За нас у Србији је изузетно важно што књига аргументовано сведочи о томе да Република Србија и цео српски народ у Путину и Русији имају ослонац сигурности и поље најшире сарадње. А како ћемо то искористити ствар је у нашим рукама. Одоси напредују корак по корак а могли би и корацима од седам миља.Да заокружим парафразирајући речи аутора да су нас упознали са Путином потпуно посвећеним достизању својих циљева, увек живећи за идеју у коју бескрајно верује и за коју се бескопромисно бори.

Додао бих да је Путин данас тек у пуној политичкој снази и зрелости, у најбољим политичким годинама, и његових лидерских година је још пред нама. Наравно да представљање књиге „Путин снага Русије“ није могуће завршити а да се не осврнем, како се то каже, бар са „две речи“ о ауторима, о Драгану и Богољубу, о браћи Карић, уопште о Карићима, мада сам и о томе доста писао у рецензији и тамо се много тога може наћи. Зато вечерас говорим оно што ми се чини најважније, и за њих и за нас, за Србију. Знам их већ тридесет година. Био сам непосредни сведок њиховог првог доласка у Москву, у тадашњи Совјетски Савез, сведок њихових почетка, онда када су млади, пуни воље и жеље, љубави и елана, тек кратали у међународним економским пословима. Комуникативни, радни, симпатични, способни, амбициозни, одани партнерима, пуни љубави према СССР-у, Русији коју су понели из куће, Карићи су напредовали, расли као на квасцу. Можда је било других који су још брже расли, али они нису опстали. Драган, Богољуб, браћа Карићи не само да су опстали, а и то би био велики успех за тако дуги временски период. Карићи су потпуно успели у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Туркменистану, Узбекистану, у другим бившим совјетским републикама. О томе многи наши људи, а још више Руси, Белоруси, Казахстанци и многи други говоре. Карићи су економски, финансијски, привредно у сваком погледу успели, прослављајући своје и име Србије. И нису они само успели, и познати, у свету бизниса. Карићи су у том делу света свестрано присутни и успели и у политици, култури, образовању, привреди, трговини, архитектури, грађевинарству, у духовном животу, у хуманитарном раду. Њима су заиста отварена сва врата од Москви до Астане, од Минску до Ташкента. Како се то у данашњем жаргону каже Карићи су најпознатији српски бренд на широком постсовјетском пространству о којем сам данас позван да говорим. И онда не чуди да књигу о Путину потписују Драган и Богољуб Карић. Ако неко има нешто непосредно данас да каже о Русији, о њеним политичким, привредним, културним, духовним лидерима, о свеколиким односима нашег народа и наше државе, онда су то Карићи. Нема тих људи који тамо имају толико познанстава и пријатељстава на свим нивоима, од обичних људских до оних на врху. На крају, ја им и овом приликом честитам на изванредном делу, у нади да ће смоћи снаге и времена да наставе даље. Књигу у руке! Порука је овогодишњег Сајма књига. Хвала на пажњи!

Извор: Др Срећко Ђукић

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име