Господин Живадин Јовановић о књизи „ПУТИН СНАГА РУСИЈЕ“!

0
784

Текст који следи представља редиговано и проширено излагање Живадина Јовановића председника Београдског форума за свет раноправних и некадашњи министар за иностране послове СРЈ, на промоцији књиге ,,Путин снага Србије“, аутора Драгомира и Богољуба Карића, 23. октобра 2016., на Међународном сајму књига, у Београду.

Позив да говорим о књизи „Путин снага Русије“, аутора Богољуба и Драгомира Карића, представља за мене велику част и особито задовољство. Ово осећање утолико је јаче што се ради о реткој књизи српских аутора, на српском језику која је посвећена лидеру пријатељске Русије, великом пријатељу Србије и српског народа, а може се слободно рећи – јединственом државнику савременог света. Државнику који се од других разликује по далековидости, храбрости и посвећености истини, правди и светском поретку равноправности.

img_3853

Дивно опремљена, врло садржајна, писана једноставним а истовремено богатим стилом ова књига долази у руке читалаца српског говорног подручја у право време и представља допринос јачању разумевања, бољем међусобном упознавању и зближавању српског и руског народа. У право време зато што се о Валдимиру Владимировичу Путину у свету много пише и говори, понекад објективно и добронамерно, али чешће и са предубеђењима и недобронамерно. Део тога, преко медија и издаваштва, допире и до јавности у Србији која не може бити задовољна пристрастношћу и задатим прилазима великог дела писане продукције западних аутора и глобализованих медија о председнику Путину, Русији и њеној политици. Браћа Карић су добри познаваоци Русије, као и целог постсовјетског простора, њиховог развоја, потенцијала и резултата, али и њихових проблема. Сарађујући са партнерима у Русији, они су у вишедеценијском периоду развој и промене у Русији посматрали и споља и «са лица места», градили пословна и лична партнерства и пријатељства у разним областима привредног, политичког, културног и друштвеног живота у најширем смислу. Те њихове предности нашле су праву меру и одраз у књизи пред нама – очитујући се у њеном широком концепту, богатству чињеница, објективности и конструктивном прилазу какав читаоци и заслужују. Ова књига долази у право време и зато што подсећа на стратешки карактер српско-руских односа и неопходност њиховог још делотворнијег развоја као услова уравнотежења спољне политике и међународног положаја Србије у овом времену дубоких промена међународних односа.

Постоје политичари, постоје шефови држава и влада, али је данас, заиста, тешко пронаћи државника тако изражених државничких квалитета, као што је Владимир Владимирович Путин. Реч је о државнику који, ето већ више од деценију и по, носи одговорност за јединство и развој Русије, за заштиту њених националних и државних интереса, као и њено равноправно место у глобалним односима у свету. Ова књига показује како је Путин најпре вратио достојанство и самопоуздање руском народу да би потом покренуо и усмнерио његову огромну стваралачку енергију у развој земље, културе, у јачање одбране и равноправног положаја у глобалним односима . Путин после Јељцина обезбеђује стабилност земље, јединство нације, зауставља сепаратизам и тероризам, ограничава мешање тајкуна у државне послове, обезбеђује пуну запосленост и раст животног стандарда. Путин враћа достојанство и модернизацију оружаним снагама, успоставља складне односе државе са Руском православном црквом. На међународном плану уместо подређене улоге Русије на коју су се Запад, пре свега САД и НАТО, навикли у време Јељцина, нуди суверену равноправност и партнерство као једину основу односа и сарадње. Он одлучно одбија политику било чије изузетности, привилегија или дуплих стандарда. Таква политика показује се као једино исправна јер, мање више, свима постаје јасно да се ни један значајнији међународни проблем не може успешно решити без равноправног учешћа Русије, поготову не када водеће земље или интеграције Запада теже наметању решења против легитимних интереса Русије. То се јесно показало на примерима Грузије, Украјине, Крима, Сирије. Политика председника Путина постала је симбол најдубљих промена у светским односима у периоду после хладног рата, симбол смене униполарног поретка мултиполарним светским поретком која се одвија пред очима светске заједнице. Такве промене отварају перспективу за демократизацију међународних односа, за поштовање основних принципа међународног права што није корисно само за Русију и њене интересе, већ за слободу и интересе огромне већине земаља у свету, за све народе желе мир и равноправну сарадњу, које су против политике уцена, диктата, мешања у унутрашње послове.

Ова дивна књига сведочи да Путин није уздигао част, достојанство и самопоуздање само руског народа и Русије. Својим доследним и принципијелним ставовима о равноправности свих земаља и народа он је уједно повратико самопоуздање и свих других народа да се вреди борити за своје легитимне интересе, за поштовање принципа међународног права и морала. Путинова политика и његови резултати у пракси показују да патриотизам и верност народу и држави нису преживеле категорије, да су тезе о крају историје пука обмана заговорника политике изузетности и доминације. Светски поредак није пирамида на чијем врху стоји „изузетни“, светски полицајац већ заједница суверених и равноправних народа и држава.

Читајући текст ове књиге може се запазити да се аутори у више њених делова, у различитим периодима живота, професионалне и политичке активности Владмира Владимировича Путина враћају на његове изузетне карактерне особине: верност према пријатељима без обзира на тешкоће; самопоуздање, одлучност и неустрашивост у одбрани правде и права; патриотизам и интереси домовине испред личних интереса; проницљивост у проценама намера и снаге противника; лично, национално и државно достојанство – вредности највишег ранга; поштовање историјских искустава у креирању визије будућег развоја; љубав према спорту и борилачким вештинама.

Управо тим особинама Путин плени симпатије и буди наде не само у Русији и међу словенским народима, већ широм света. Већи део света је постао свестан да су те вредности, готово, збрисане у бездушном походу либералног корпорацијског капитализма и мондијализма, а са њима и нада у хумано, боље сутра.

Путин својим особинама великог руског и светског државника враћа веру у будућност праведнијег, безбеднијег и хуманијег живота. Он је постао симбол стварања новог простора слободе и равноправности на планети. Тиме што је обезбедио морално и духовно усправљање, јачање и раст Русије, уједно је ширио простор слободе за друге народе и државе, укључујући и српски народ и Србију. Није отуда ништа изненађујуће што аутори на много места у књизи цитирају ставове председника Путина о тзв. југословенској кризи, о отимању Косову и Метохији, о Србији, о уценама, о „обојним револуцијама“ чији је образац Запад, на челу са САД, успоставио управо у Србији после оружане агресије НАТО 1999. Погоршање односа између Русије и Запада отпочело је управо после агресије НАТО на Србију, подсетио је Председник Путин током недавног самита земаља БРИКС-а у Њу Делхију.
img_3865
Жанровски посматрано, ова књига је биографска али је то непотпуна и недовољна тврдња. Њена садржина је вишеслојна. Аутори прате личност Владимира Владимировича Путина, његово одрастање и формирање, студије на факултетима, службовање у Комитету, на дужности обавештајца у Берлину у драматичном периоду корз који је пролазила НДР, рад у градској влади Санпетербурга, рад на дужности функционера у администрацији Бориса Јељцина и коначно на дужностима председника и премијера, па опет председника Руске федерације, све до данашњег периода. Други ниво је праћење његовог ближег и даљег окружења, ситуација у којима се налази и како се у њима понаша. Трећи ниво је праћење и смене различитих фаза у политичком, економском и друштвеном развоју у Русији. Четврти ниво је праћење најважнијих сегмената спољне политике Русије и њених односа са другим најважнијим факторима кретања у Европи и Свету. У тим оквирима, су анализирани и покушаји дестабилизације Русије од стране западних центара моћи. Пратећи активности и ставове В.В.Путина они уједно вешто и уверљиво прате општи развој у свету. Дакле, они неизбежно прате и процес нестанка униполарног поретка и настанка мултиполарног светског поретка који је нераздвојиво везан за политику и стратегију Владимира Владимировича Путина.

Књига је озбиљно и вредно штиво. Браћу Карић познајемо као успешне пословне људе, као политичаре, осниваче медијских, образовних и филантропских институција, укључујући Фондацију породице Карић. До ове импресивне, садржајне и естетски високо опремљене књиге, нешто мање смо их познавали као ауторе, без обзира што ово није њихово прво дело. Овим делом они се представљају и као аутори високих списатељских квалитета на чему им искрено честитам. Они се не задржавају на пуком регистровању биографских и других података председника Путина. Иако су користили обиму литературу других аутора, цитирање других је умерено у функцији појачавања сопствених опажања, или заокруживања одређених целина. Они ненаметљиво али зналачки, дају своја запажања, мишљења и оцене најважнијих проблема, догађаја, личности. Иако је то ризично чинити без временске дистанце, они храбро прихватају изазов да би своје оцене поделили са читаоцима и ставили пред суд јавности.

Када је у књизи реч о међународним збивањима и о спољној политици Русије, усуђујем се да те делове препоручим и младим и искуснијим колегама у дипломатији, као и људима са искуством у бављењу политиком. Верујем да им може бити од користи. Књига садржи и целовите информације о низу догађаја, ситуација и односа који су утицале на правце развоја у Русији које су, бар у деловима, ако не у целини, мање познате јавности Србије. То потврђује, већ речено, да књига доприноси бољем међусобном упознавању и разумевању.

Читајући ову књигу читалац употпуњује знање о многим стварима. Не удаљујући се од главне теме, аутори прате повезаност, односе и сарадњу Србије и Русије. Они то не чине вештачки, нападно, већ природно следећи политику, одлуке и активности Председника Путина који, када је реч о руској страни, има кључну улогу у подстицању и усмеравању развоја стратешких односа између Србије и Русије. Да није делова о повезаности интереса, заједничким историјским искуствима и судбинама, да није поређења и подсећања о значају српско-руских односа и пријатељству, књига о Путину не би била потпуна. Свесни тога, аутори с разлогом који није само историјски већ веома актуелни, афирмишу повезаност судбина, историјских искустава, заједничких интереса и перспектива развоја у миру.

Ова књига просто подсећа да је хумано, природно и потребно да без задршке, без икаквих психолошких, политичких или других баријера, идемо одлучније у развој односа и свестране сарадње између Србије и Русије. Не само због заједничких словенских, културних и православних корена, не ни због традиционалног савезништва и огромних људских жртава које морамо памтити и поштовати, већ и због заједничких интереса. Нема ничега лошег у томе што у наше односе треба увек да уграђујемо и заједничке интересе. Наша припадност словенском роду и православљу никад није било упитно, нити мопже бити упитно. Оно је константа нашег битисања. Уз све велике разлике у величини територије, становништва, економских и природних потенцијала и моћи, уз све специфичности, Србија и Русија имају имају велике заједничке интересе – у економији и култури, али ништа мање у очувању мира и безбедности. Како на својим границама, тако и у Европи. Тако је било у прошлости, тако мора остати и у садашњости и у будућности. Блиски односи и свестрана сарадња Србије и Русије јесте у интересу Европе. Надам се да бар већи део Европе то разуме и да ће Западна Европа. пре или касније, следити пример Србије у својим односима са Русијом.

Дозволите ми да изнесем лично уверење, да без бржег развоја сарадње и односа са Русијом, Србија тешко може обезбедити уравнотежену политику, нормалан и стабилан међународни положај као и слободан економски развој. Низ година, пар декада, Србија, нажалост, нема нормалан, уравнотежен међунаропдни положа. То је зато што су се наше власти превише ослониле, превише везале и превише верују Западу. Готово да смо се навикли на свакодневне декларације верности Западу, на западне саветнике, туторе и гаулајтере, међу којима има чак и одговорних за злочине против српског народа. Нико да се забрине због чињеница да је Запад разорио бившу СФРЈ, да је потом разорио бившу СРЈ, да је западна алијанса – НАТО, на челу са САД, 1999. извршила илегалну оружану агресију силом отевши покрајину Косово и Метохија, изазивајући хиљаде људских жртава, сејући осиромашени уранијум чије се погубне последице прећуткују. Нико званично да покрене питање накнаде ратне штете од преко 100 милијарди САД долара, да се забрине што је Запад и данас увелико на послу разарања суверенитета и територијалног интегритета Србије, да је приграбио све важније економске потенцијалне земље, да је преко својих западних банака од 2001. до данас исисао из Србије бар 60 милијарди УСД. Као да је нормално да слушамо и читамо како су све наше владе од 2000. године прозападно оријентисане! Уравнотежена спољна политика и војна неутралност захтевају, поред осталог, бржи развој односа и сарадње између Србије и Русије, а потом и између Србије и Кине, између Србије БРИКС-а. Тек на тај начин моћи ћемо да изградимо нормалан, природан положај и стабилну међународну позицију.

Посебну вредност књиге видим у њеним прилозима који показују њену документарну и референтну димензију. Говор Владимира Владимировича Путина у Минхену 2007. године има историјску вредност. Тада је, поред осталог, рекао: „Нема уникалних случајева, Косово није уникални случај.“ Западни партнери му тада нису веровали. Било је и у Београду људи који су се залагали за ту уникалност. Не, агресијом НАТО 1999. године прекршена су основна правила повеље Уједињених нација и међународних односа. Направљен је преседан од кога је заболела глава многе земље на свету, али се бојим да тешке последице тек предстоје.

Путин је подигао Русију, али је побудио наде у читавом слободољубивом свету. Путин отвара простор слободи и достојанству за мале земље. Он те вредности никоме не може подарити и те отворене просторе слободе и независности не може испунити уместо оних који којих се то тиче. Руководства малих и средњих земаља својом активном улогом, политичком и дипломатском борбом, морају саме попунити тај простор. Он не може дуго остати неиспуњен.

Путин зна и ми знамо да је Русији данас најважнији мир. Путин и Русија не дају повода да други угрожавају мир, шире милитаризам, интервенционизам, војне арсенале и базе. Русији много више него другима је неопходан мир, јер она има највећи простор за активирање још увек неактивираних , природних, људских, научних и многих других потенцијала. Парадоксално је слушати са Запада, из НАТО-а и западних медија да Путин и Русија крше међународно право. Ко крши Повељу УН и заобилази Савет безбедности УН кад год му то одговара? Ко је себи приписао «изузетност» и приграбио улогу светског полицајца? Ко кога окружује војним базама, ракетама, ротирајућим командама, снагама за брзе интервенције? Ко проглашава терористичке организације за ослободилачке, за «умерену опозицију», ко их финансира, наоружава и обучава, од тзв. ОВК до Ал Нусре и сличних? Ко је бомбама разорио Југославију, Авганистан, Ирак, Либију?.. Ко, од када и како производи десетине милиона избеглица и расељених лица!?

Путин је државник који не говори много, нити се задржава на неважним питањима. Говори када је и колико потребно, стратешки, уверљиво. Његов говор је јасан, директан, правовремен, али не и провокативан, конфронтирајући. И када НАТО врши војну експанзију ка руским границама он говори о грешкама руских „западних партнера“. Али, зато паралелно, на потезе Запада који су све друго само не партнерски, одговара конкретним корацима, мерама, одлукама речитијим од сваке реторике.

Још једном честитам ауторима књиге «Путин снага Русије» и желим да се књига што пре нађе у рукама најширег круга читалаца.

Извор: Живорад Јовановић

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име