Ovih dana je aktuelan događaj izbor javnih tužilaca svih nivoa u Republici Srbiji. Prema podacima iznetim u štampi, izbor ne ide glatko jer postoje određeni problemi i nezadovoljstvo kandidata sa kriterijumima izbora. Tako su pojedini predstavnici iz Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije tražili od delegacije Evropske unije u Srbiji, Saveta Evrope, Državnog veća tužilaca i OEPS-a intervenciju ukazujući da kod izbora preovlađuju subjektivni, a ne objektivni kriterijumi. Takođe je izraženo nezadovoljstvo pojedinih kandidata sa učešćem predstavnika Pravosudne akademije u komisiji Veća tužilaca.
Pisana štampa nije mnogo naklonjena kandidatima, pa je pod naslovom „Test „pokosio“ kandidate za tužioce“, izneto da je test eliminacionog karaktera za kandidate koji ne dolaze iz javnotužilačkih i sudijskih struktura. položilo svega 14 kandidata od prijavljenih 36.
Na osnovu samo ovih podataka jasno je da će veoma neizvesno teći izbor 85 tužilaca između 252 prijavljenih .
Prema Zakonu o javnom tužilaštvu mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran. Zamenici imaju mandat od tri godine samo kada se prvi put biraju, a posle se biraju trajno.
Imajući u vidu hijerarhijski položaj tužilaca, gde javni zužilac daje poslednju reč, veoma je važno da javni tužilac bude ne samo stručan već i častan i nepokolebljiv u primeni zakona.
Nemoguće je oteti se utisku da su javni tužioci mogli da se odupru uticaju politike u nekim slučajevima optuživanja. Iako je sud taj koji donosi odluku o krivici, teško se može opravdati toliki broj optuženih od strane tužilaca koje je sud u predhodnom periodu oslobodio. Sigurno je bilo političkih procesa, ali imajući u vidu neviđenu pljačku Srbije u predhodnih petnaestak godina relativno je mali broj osuđenih pljačkaša.
Svedoci smo da će se veliki broj nepravdano obogaćenih izvući i da će novci na računima sunčanih ostrva ostati netaknuti, a pored toga, oni će sa siromašnog budžeta države Srbije potražiti i odštetu što im je suđeno i što su bili u zatvoru, a na kraju su oslobođeni. Sa druge strane ima procesa protiv pojedinih lica koji nisu odgovorni ali su smetali određenim uticajnim tajkunima i političarima.
Kada govorimo o ovim drugima, treba potsetiti čitaoce na izjavu predsednika države Srbije, gospodina Tomislava Nikolića pri gostovanju na Radio televiziji Srbije u emisiji „Upitnik“ pre više meseci. Predsednik Nikolić je govoreći između ostalog o bogatašima i profiterima iz tranzicije u Srbiji protiv kojih se vode krivični postupci, rekao da za pojedine slučajeve ima različito mišljenje od Vlade, odnosno izneo je kritični stav o radu državnih organa u odnosu na krivično gonjenje bogataša u Srbiji, uključujući tužilaštvo. Mišljenja je, da je bogatstvo tajkuna, odnosno njihov novac trebalo usmeriti tako da se novobogataši oduže Srbiji, odnosno da joj pomognu. Podizanje optužnica protiv njih nije najbolje rešenje, posebno što se ne nazire sudski ishod, a svedoci smo mnogih oslobađajućih presuda posle kojih država ima još veće štete. Pominjući slučaj Bogoljuba Karića, biznismena sa kojim svakako treba razgovarati odnosno vratiti ga da da izjavu, rekao je da su neki pod pretnjom optužbe nagnali čovaka da se spasava, a potom kada nije bio u zemlji prodali njegovu firmu, odnosno svu imovinu uništili. I danas se protiv njega, kao i nekih drugih, neka dokumentacija drži po fiokama. Čini se da se radi o političkoj stvari koja je prešla u ruke tužilaštva. Druga stvar koju je izrekao je, da autori optužnica, tužioci nikad nisu odgovarali za nedovoljno činjenicama potkovanu optužbu i oslobađajuću presudu koja nanosi ogromne štete državi i naravno napravedno optuženom.
Ne može se oteti utisku da za slučajeve gde su poznati osumnjičeni sudski oslobođeni krivicu ne snose tužioci jer su aljkavo i nedovoljno obezbedili optužbu. A takođe, u mnogim sporovima koje pominje predsednik države nisu podignute optužnice ili one nisu stupile na snagu i posle više, čak i desetinu godina. Da li ljudi koji su u predmetima iz fioke godinama sumnjivi ili ljudi koji su označeni na navažećim optužnicama treba svih tih godina da čuče u zatvoru ili da na drugom mestu čekaju da se tužioci smiluju da predmete takve okončaju.
A tužioci i ne moraju da žure niti da brinu kada će se i kako završiti procesi. Još ni jedan tužilac, bar ne u javnosti, nije odgovarao niti je smenjen što je država Srbija platila velike odštete zbog zastarelosti ili oslobađajućih presuda.
Eklatantan primer je nevažeća optužnica u procesu protiv Bogoljuba Karića koji se vodi preko deset godina i koja je požutela u fioci javnog tužioca. Treba mi hrabrost pri pomisli kolika će šteta biti načinjena do okončanja procesa i ko će je platiti kada se utvrdi.. Za ovu i druge štete koje država plaća je svakako odgovoran javni tužilac, a neki su i sada aktuelni kandidati za javnotužilačku funkciju. Za državu Srbiju i njenu budućnost izbor tužilaca je važan posao, nadajmo se da će izbor biti najbolji od mogućeg.
Dr Zlata Lončar Ćetković, predsednik resornog odbora za zakonodavstvo, pravosuđe i lokalnu samoupravu
