Др Злата Лончар Ћетковић: Какве јавне тужиоце бирамо

0
334

Zlata Loncar CetkovicОвих дана је актуелан догађај избор јавних тужилаца свих нивоа у Републици Србији. Према подацима изнетим у штампи, избор не иде глатко јер постоје одређени проблеми и незадовољство кандидата са критеријумима избора. Тако су поједини представници из Удружења судијских и тужилачких помоћника Србије тражили од делегације Европске уније у Србији, Савета Европе, Државног већа тужилаца и ОЕПС-а интервенцију указујући да код избора преовлађују субјективни, а не објективни критеријуми. Такође је изражено незадовољство појединих кандидата са учешћем представника Правосудне академије у комисији Већа тужилаца.

Писана штампа није много наклоњена кандидатима, па је под насловом „Тест „покосио“ кандидате за тужиоце“, изнето да је тест елиминационог карактера за кандидате који не долазе из јавнотужилачких и судијских структура. положило свега 14 кандидата од пријављених 36.

На основу само ових података јасно је да ће веома неизвесно тећи избор 85 тужилаца између 252 пријављених .

Према Закону о јавном тужилаштву мандат јавног тужиоца траје шест година и може бити поново биран. Заменици имају мандат од три године само када се први пут бирају, а после се бирају трајно.

Имајући у виду хијерархијски положај тужилаца, где јавни зужилац даје последњу реч, веома је важно да јавни тужилац буде не само стручан већ и частан и непоколебљив у примени закона.

Немогуће је отети се утиску да су јавни тужиоци могли да се одупру утицају политике у неким случајевима оптуживања. Иако је суд тај који доноси одлуку о кривици, тешко се може оправдати толики број оптужених од стране тужилаца које је суд у предходном периоду ослободио. Сигурно је било политичких процеса, али имајући у виду невиђену пљачку Србије у предходних петнаестак година релативно је мали број осуђених пљачкаша.

Сведоци смо да ће се велики број неправдано обогаћених извући и да ће новци на рачунима сунчаних острва остати нетакнути, а поред тога, они ће са сиромашног буџета државе Србије потражити и одштету што им је суђено и што су били у затвору, а на крају су ослобођени. Са друге стране има процеса против појединих лица који нису одговорни али су сметали одређеним утицајним тајкунима и политичарима.

presuda-sudijski-cekicКада говоримо о овим другима, треба потсетити читаоце на изјаву председника државе Србије, господина Томислава Николића при гостовању на Радио телевизији Србије у емисији „Упитник“ пре више месеци. Председник Николић је говорећи између осталог о богаташима и профитерима из транзиције у Србији против којих се воде кривични поступци, рекао да за поједине случајеве има различито мишљење од Владе, односно изнео је критични став о раду државних органа у односу на кривично гоњење богаташа у Србији, укључујући тужилаштво. Мишљења је, да је богатство тајкуна, односно њихов новац требало усмерити тако да се новобогаташи одуже Србији, односно да јој помогну. Подизање оптужница против њих није најбоље решење, посебно што се не назире судски исход, а сведоци смо многих ослобађајућих пресуда после којих држава има још веће штете. Помињући случај Богољуба Карића, бизнисмена са којим свакако треба разговарати односно вратити га да да изјаву, рекао је да су неки под претњом оптужбе нагнали човака да се спасава, а потом када није био у земљи продали његову фирму, односно сву имовину уништили. И данас се против њега, као и неких других, нека документација држи по фиокама. Чини се да се ради о политичкој ствари која је прешла у руке тужилаштва. Друга ствар коју је изрекао је, да аутори оптужница, тужиоци никад нису одговарали за недовољно чињеницама потковану оптужбу и ослобађајућу пресуду која наноси огромне штете држави и наравно направедно оптуженом.

Не може се отети утиску да за случајеве где су познати осумњичени судски ослобођени кривицу не сносе тужиоци јер су аљкаво и недовољно обезбедили оптужбу. А такође, у многим споровима које помиње председник државе нису подигнуте оптужнице или оне нису ступиле на снагу и после више, чак и десетину година. Да ли људи који су у предметима из фиоке годинама сумњиви или људи који су означени на наважећим оптужницама треба свих тих година да чуче у затвору или да на другом месту чекају да се тужиоци смилују да предмете такве окончају.

А тужиоци и не морају да журе нити да брину када ће се и како завршити процеси. Још ни један тужилац, бар не у јавности, није одговарао нити је смењен што је држава Србија платила велике одштете због застарелости или ослобађајућих пресуда.

Еклатантан пример је неважећа оптужница у процесу против Богољуба Карића који се води преко десет година и која је пожутела у фиоци јавног тужиоца. Треба ми храброст при помисли колика ће штета бити начињена до окончања процеса и ко ће је платити када се утврди.. За ову и друге штете које држава плаћа је свакако одговоран јавни тужилац, а неки су и сада актуелни кандидати за јавнотужилачку функцију. За државу Србију и њену будућност избор тужилаца је важан посао, надајмо се да ће избор бити најбољи од могућег.

Др Злата Лончар Ћетковић, председник ресорног одбора за законодавство, правосуђе и локалну самоуправу

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име