ДА ЛИ СМО СПРЕМНИ ЗА ИЗБОРЕ?

0
77

Политичка странка се формира ради обављања политичке активности. Њена основна функција је да се припрема ради учешћа на изборима са циљем да победи.

Да би дао одређену озбиљност у обављању политичке активности и државним изборима, законодавац је прописао одређене услове које мора да испуњавају грађани који желе да оснују странку и учествују на изборима.

Полазимо од тога да је група грађана успела да обезбеди најмање 10.000 оверених изјава о учлањењу у нову странку и припремила свој статут, програм и друге неопходне акте за упис политичке партије код надлежноог министарства.

После уписа, политичка странка, у складу са својим статутом бира своје органе и почиње да ради у складу са својим програмом, актима и законом.

Најважнији задатак политичке странке је да ојача своју организацију по територијалном принципу са намером да покрије сваку општину и месну заједницу својом организацијом и члановима. Стални прилив нових чланова је добар знак да та партија има проходност код одређене категорије становништва са својим програмом. Право је умеће у данашњим условима сачувати чланство на свом програму и улити веру да ће се тај програм остварити. Вера у остварење програма је озбиљан мотив за учешће на предстојећим изборима.

Постоје различити начини да се утврди могући резултат на изборима.

Свакако један од првих мерила је лакоћа у обезбеђивању броја законом предвиђених оверених потписа грађана која подржавају листу те партије било за локалне или парламентарне изборе.

Ако територијална организација (општински, односно градски одбор) донесе одлуку да учествује самостално на локалним изборима, она је обавезна да добро проучи закон који регулише изборе и изборну процедуру.

У старту општински одбор треба да израчуна колико му треба оверених потписа грађана који подржавају његову листу у односу на број одборника у тој општини.

Озбиљна странка подноси листу са бројем кандидата колико има одборника, иако се зна да само први на листи могу да очекују и одборничко место ако се пређе цензус. Никако не сме да се подноси листа са мање од 2/3 кандидата од укупног броја одборника јер тада та странка ако поднесе листу са мањем бројем одборника може унапред да рачуна да неће прећи цензус. Објашњење за ову тврдњу је та да та странка по закону нема право на учешће у раду изборне комисије и што је још горе, нема право на чланове проширеног састава бирачких одбора који контролишу гласање на бирачком месту.

Према закону, сваки кандидат за одборника мора да има подршку најмање 30 грађана која се даје писмено на прописаном обрасцу и оверену код јавног бележника. Ако општина има 50 одборника, потребно је обезбедити најмање 1500 потписа. Притом један грађанин може да подржи само једног кандидата једне странке. Ако исти грађанин потпише за две странке важи потпис који је раније оверио.

Код предаје листе кандидата за народне посланике подноси се најмање 10.000 оверених потписа подршке грађана.

Када странка са лакоћом савлада добијање подршке грађана може да буде оптимиста у односу на могућност преласка цензуса.

Истовремено, странка припрема састав бирачких одбора који чине по правилу чланови странке који нису кандидати или из реда оних који су дали писмену и оверену подршку. То је значајан број људи који дају подршку и гласају за листу те странке. У датом примеру, ако има 50 бирачких места (она се посебно одређују независно од броја одборника) треба обезбедити 100 људи, способних да прате правилност изборних радњи на бирачком месту. За чланове бирачких одбора се по правилу организују посебне едукације о обављању овог одговорног посла.

Послове избора обавља изборни штаб који се формира по броју и структури да се покрију сви послови око избора: правни, медијски, финансијски, оперативни, административни и наравно од струке за кампању.

Показује се да је коришћење електронских медија одлучујуће за придобијање гласача и да успешно замењује митинге, систем „од врата до врата“, плакате. Рекламе и спотови који промовишу странку су релативно велики издатак за општинске одборе, тако да се изборна кампања све више усмерава на ткз. „друштвене мреже“. Добро организован рад на друштвеним мрежама може успешно да благовремено и документовано промовише кандидата. Данас се учешћем стотина хиљада корисника интернета мери неки догађај у Србији. Оваква кампања је данас доступна скоро свима и треба је искористити, односно тешко је замислити успех без укључивања у ову врсту деловања.

На крају треба ипак додати. Поред свега наведеног не можемо искључити рад на терену. Многи гласачи су у удаљеним насељима, многима се кандидати нису никад обратили, многи први пут гласају, а многи не знају за кога да гласају. Ту наступају кандидати и оперативци.

Када вам списак сигурних и капиларних гласова премаши број половине изашлих на последњим изборима надајте се преласку цензуса.

Срећно!

Одбор за законодавство, правосуђе и локалну самоуправу
др Злата Лончар Ћетковић

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име