Povodom teksta profesora Zorana Radovanovića „Dobre namere i sporna viđenja”, od 17. Marta
Izuzetno sam zahvalan univerzitetskom profesoru Zoranu Radovanoviću na njegovom tekstu „Dobre namere i sporna viđenja”, u kojem se osvrnuo na moju kolumnu „Normalna i nenormalna Srbija”. Profesorovi stavovi su dragoceni, kao i mnogobrojna reagovanja koja je izazvalo moje viđenje podela u Srbiji po različitim osnovama koje su, po mom mišljenju, kobne po naše društvo.
Moja osnova teza u kolumni glasi da je Srbiji dosta podela na prvu i drugu, građansku i seljačku, normalnu i nenormalnu, urbanu i prostačku Srbiju. Svojim političkim protivnicima nisam uputio nijednu uvredu, nijednu reč mržnje. Ukazao sam na fenomen da svako ko sebi daje pravo da omalovažava ljude samo zbog njihovog drugačijeg mišljenja, pripada lažnoj ili kvazieliti. Kako se ispostavilo, upravo ta tema postaje dominantna u finišu predsedničke kampanje.
Moja životna filozofija je potpuno suprotna. Srbija nikako ne sme da upadne u zamku podela na dobre i loše ljude na osnovu njihovih političkih stavova. Svaki građanin Srbije ima pravo na slobodno izražavanje mišljenja i kakvo god ono bilo i za koga god glasali – mora biti uvažavano, bez ličnih uvreda i diskvalifikacija.
