Богољуб Карић: Нормална и ненормална Србија (КОЛУМНА ПОЛИТИКА)

0
119

Кад један од канабиста, како иначе називам трчкаче за мекано председничко канабе, истакне да ће за њега гласати „нормална Србија“, да ли је онда његова порука да су сви остали грађани – ненормални? Још је чудније кад тако нешто изјави Саша Јанковић, бивши заштитник грађана, од кога би се најмање могло очекивати да дели психијатријске дијагнозе оном делу Србије који неће заокружити његово име на гласачком листићу.

Присталице такозване грађанске опције често у јавним гласилима и на друштвеним мрежама сa омаловажавањем и потцењивањем гледају на део народа који гласа за Александра Вучића. Чак, то самопроглашавање те лажне елите за носиоце идеја грађанске опције представља скривени вид дискриминације, јер су, по логици ствари, њихови неистомишљеници, ваљда, представници – сељачке опције.

И ја сам, после неколико колумни у „Политици“, од њихових медијских официра, изложен рафалима увреда. Они моје неслагање с национализмом, залагање за рушење граница међу народима бивше Југославије и трајним помирењем описују најпогрднијим изразима, махом у вези с мојим пореклом, пећким акцентом и политичком подршком Александру Вучићу.

Овде би и Бил Гејтс, који је напустио Харвард, био рашчеречен од тих надсрба. Због тога што се бавим бизнисом, не осећам се нимало супериорно у односу на остале грађане, а нарочито не у односу на политичке неистомишљенике. Од мене неће чути ни једну ружну реч упућену њима, јер политички ривал за мене није политички непријатељ.

Србији је доста подела на прву и другу, грађанску и сељачку, нормалну и ненормалну, урбану и простачку. Срби не воле да их сматрају људима другог реда, мање вредним, само због тога што гласају за некога

Када говорим као да сам се јуче преселио из Пећи, то само значи да се поносим тиме што долазим из самог срца српске духовности и државности, седишта првог патријарха на нашем Косову и Метохији. Кад заиграм твист на телевизији и скидам сако, као некад Ђорђе Марјановић, кад понекад запевам и провеселим се, то само значи да се и поред богатства нисам променио и да сам онај исти Богољуб који је растао на хлебу и шербету.

Исти сам и кад угостим Џејмија Фокса, славног америчког глумца и добитника Оскара, као што сам исти кад седим у кафаници са сељаком, из околине Прокупља. То, верујте, не може да се одглуми.

Зато ме чуди да самопроглашени носиоци штафете грађанске опције и политичке коректности, који би морали да деле сличне вредности, јавно исказују такав презир према онима који не мисле као они. То достиже границе расизма и Србију дели на наводни елитистички „круг двојке“ и ,,народњачки”.

А управо због тих разлога ме не чуди да Александар Вучић има више од 50 одсто подршке бирача.

Шта то заправо не схвата елита и ангажовани интелектуалци, како сами себи лепо тепају, мислећи да се Србија простире до улазних врата кафића на Дорћолу или на Врачару? Да их само подсетим да сам 2004. године у другом изборном кругу подржао Бориса Тадића и не видим да је за два његова председничка мандата, за десет година, надинтелигенција живела боље. Пре бих рекао да је сва пожутела и увенула од сиромаштва!

Они, једноставно, не разумеју да је Србији доста подела на прву и другу, грађанску и сељачку, нормалну и ненормалну, урбану и простачку. Срби не воле да их сматрају људима другог реда. Могу само да замислим у какво ће се сада чудовиште претворити истински господин Иштван Пастор који се усудио, замислите само дрскости, да призна да је Вучићев лични пријатељ.

Није, господо, довољно то што држите предавања на универзитету, играте на позоришним даскама или рецитујете фразе о људским правима, слободама и политичкој коректности, па да се самоупишете у елитистичку касту надљуди. Нису Никола Тесла, Михајло Пупин и Милутин Миланковић јели колаче у Руском цару, већ су се играли по пашњацима Смиљана, Идвора и Даља. Велики научник и родољуб Михајло Пупин, уз то и први Србин добитник Пулицерове награде за књижевност, није чак ни доживео да постане члан САНУ. Зар да неки тамо Пупин, лични пријатељ америчког председника Вудра Вилсона, помрачи славу београдских учењака.

Време је да се прекине с поделама у Србији. Време је да свако има право на политички избор и слободу мишљења и говора и да због тога не буде анатемисан као кандидат за психијатрију или вечерњу школу. Зато размишљам да, кад се заврши први круг председничких избора, организујем политичку школу, назовем је „Богољубов Кумровец“ и моје драге канабисте обучим како да заседну на власт за пет година. Курс ће бити бесплатан. Прва лекција је о томе да су сви грађани једнако вредни и достојни поштовања, без обзира за кога гласају. Друга лекција је да постоје само добри и лоши људи и да је то једина подела корисна за Србију.

 

(КОЛУМНА ПОЛИТИКА) http://www.politika.rs/scc/clanak/375911/Pogledi/Normalna-i-nenormalna-Srbija

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име