Ambasada Češke priredila je prijem povodom obeležavanja 101. godine od nastanka samostalne države Čehoslovačke 28. oktobra 1918. godine i 30 godina od „plišane revolucije“ koja je započela 17. novembra 1989. godine i kojom je svrgnut komunistički režim.
Pozivu ambasadora Tomaša Kuhte odazvale su se brojne zvanice među kojima i narodni poslanik Dragomir J. Karić, član Parlamentarne grupe prijateljstva sa Češkom u Narodnoj skupštini Srbije.
– Republika Češka je od 1989. godine kada se oslobodila komunističke diktature prešla dug put. Uspešno je savladala prelaz na tržišnu ekonomiju i izvršila proces privatizacije i restitucije. Uspela je da u miru federaciju sa Slovačkom podeli u dve nezavisne države. Zahvaljući novoizgrađenim demokratskim institucijama obe države su postale članice NATO i EU. Danas je Češka jedna od ekonomski najprosperitetnijih država u Evropi – rekao je u svom govoru ambasador Kuhte.
On je istakao da je u Srbiji u diplomatskoj misiji nešto više od godinu dana.
– Ponosan sam što smo uspeli da ojačamo odnose sa ovom lepom zemljom. Osim niza bilateralnih poseta na svim nivoima, organizovali smo i mnogo događaja ekonomskog i kulturnog karaktera čiji je cilj produbljivanje zbližavanja dva naroda. Žalim da istaknem spremnost Češke da podrži Srbiju u evropskim integracijama. Uveren sam da s našim iskustvima i poznavanjem lokalnog mentaliteta koji je nama Česima veoma blizak možemo biti veoma koristan partner za Srbe koji se nalaze na putu koji smo mi nedavno prošli.
Podsetimo, prilikom nedavne posete Srbiji predsednik Češke Miloš Zeman rekao je da će postaviti pitanje na sastanku ustavnih vlasti u Pragu da li je moguće da njegova zemlja povuče priznanje tzv. Kosova.
Zanimljivo je podsetiti i da su mediji pisali kako su novija istraživanja otkrila da je do proglašenja samostalne Čehoslovačke države došlo, nazovimo to, greškom. U Pragu je na oglasnoj tabli tog 28. novembra 1918. bila istaknuta vest da je ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Andraši poslao notu američkom predsedniku Vilsonu sa zahtevom za mir. Građani su to protumačili pogrešno, odnosno kao kapitulaciju, i masovno su izašli na ulice cepajući zastave Austrougarske i tražeći samostalnu Čehoslovačku. Nacionalni lideri su znali da će biti stvorena prilika za samostalnost, ali su i sami bili iznenađeni takvom lavinom dešavanja. Oni koji su se zatekli u Pragu 28. oktobra proglasili su stvaranje Čehoslovačke, a čovek najzaslužniji u borbi za samostalnost i potonji prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik je sa liderom Slovaka Milanom Štefanikom tada bio u inostranstvu gde su radili na stvaranju zajedničke države. I za kraj još valja napomenuti da je Masarik u to vreme svetom putovao sa pasošem Kraljevine Srbije.
