Prošle su 62 godine od dana kada je započeta oružana borba Alžira protiv Francuske kolonizacije, tim povodom u Narodnoj biblioteci Srbije održana je izložfa fotografija iz ratnog perioda.
„Ovom prilikom želeli smo da istaknemo ulogu žene u ratu i njeno mesto koje je zauzimala u tom periodu. Bivša Jugoslavija je Alžiru pružala ogromnu podršku u borbi za nezavisnost i mi to nikada nećemo zaboraviti. U Alžirskom ratu bilo je mnogo žena, poznatih žena heroja, ali bilo je i mnogo njih koje su dale veliki doprinos borbi alžirskog naroda za slobodu, a da su ostale anonimne. Naša saradnja sa Srbijom je veoma jaka oduvek, tesna i odvija se u svim oblastima“, izjavio je ambasador Alžira u Srbiji gospodin Abdelhamid Šebšub.
Izložbi fotografija iz rata u Alžiru i svečanom programu prisustvovali su mnogi viđeni ljudi, među njima i gospodin narodni poslanik Dragomir J. Karić.
„Žene i majke su heroine društva u svakom pogledu. Fatma Nsumer je na svojim plećima iznela čitavu revoluciju u Alžiru, ona oslikava alžirski narod, a nije bila jedina. Želim da se zahvalim ambasadoru Alžira i da pozdravim čitav narod i predsednika Alžira koji podržavaju teritorijalni suverenitet i integritet Republike Srbije. Odnosi između dve zemlje su tradicionalno jaki i ja ću se boriti da i u budućnosti bude tako“, izjavio je narodni poslanik Dragomir J. Karić.
Društvo prijatelja Alžira na čelu sa predsednikom gospodinom Markom Jelićem je predstavilo knjigu „Sećanja na Alžir“ autora Aleksandre Vojinović, supruge nekadašnjeg srpskog diplomate u Alžiru.
Fatma Nsumer je najpoznatija žena iz rata u Alžiru, ostala upamćena kao vođa otpora od 1854. Do 1857. godine.
Svečanosti je prisustvovao je i čuveni snimatelj alžirske Revolucije Stevan Labudović.
„Ja sam proveo 3 godine i dva meseca u Alžiru, tamo sam stekao mnogo prijatelja. Kaže se da se u školi i na ratištu stekne najviše prijatelja. Ono što sam tamo doživeo… Budila me je i uspavljivala artiljerija. Ne znam kako sam to uspeo uopšte da prihvatim, skoro mi je bilo normalno, više ništa nisam registrovao. Nisam se ničega plašio, bombardovanja, raketa… Strašne su mi bile samo napal bombe, jer kad vas pogodi gorite živi, samo sam se toga plašio. Kada vidite taj užas, to je strašno. Naši topovi su bili na strani Francuske artiljerije, prodali smo im naš čuveni top stoper. Onda su alžirci bili zbunjeni, ali smo posle dobili i mi te naše topove“, priseća se najzanimljivijih anegdota Stevan Labudović.
Imao je u ratu puno problema, čak su ga i kinezi optužili da je špijun, umetnost je kako je uspeo da sačuva „živu glavu“.
„Najčešće smo se sakrivali od raketa i bombi u šumi. Nosio sam specijalne patike, kako bih se provlačio kroz front, u šumi smo se krili, kada nagazite na suvu grančicu u tim patikama ništa se nije čulo“, seća se Labudović.
Program je završen izvođenjem komada „Fatma“, alžirskog dramaturga Mhameda Bengetafa.
