Прошле су 62 године од дана када је започета оружана борба Алжира против Француске колонизације, тим поводом у Народној библиотеци Србије одржана је изложфа фотографија из ратног периода.
„Овом приликом желели смо да истакнемо улогу жене у рату и њено место које је заузимала у том периоду. Бивша Југославија је Алжиру пружала огромну подршку у борби за независност и ми то никада нећемо заборавити. У Алжирском рату било је много жена, познатих жена хероја, али било је и много њих које су дале велики допринос борби алжирског народа за слободу, а да су остале анонимне. Наша сарадња са Србијом је веома јака одувек, тесна и одвија се у свим областима“, изјавио је амбасадор Алжира у Србији господин Абделхамид Шебшуб.
Изложби фотографија из рата у Алжиру и свечаном програму присуствовали су многи виђени људи, међу њима и господин народни посланик Драгомир Ј. Карић.
„Жене и мајке су хероине друштва у сваком погледу. Фатма Нсумер је на својим плећима изнела читаву револуцију у Алжиру, она осликава алжирски народ, а није била једина. Желим да се захвалим амбасадору Алжира и да поздравим читав народ и председника Алжира који подржавају територијални суверенитет и интегритет Републике Србије. Односи између две земље су традиционално јаки и ја ћу се борити да и у будућности буде тако“, изјавио је народни посланик Драгомир Ј. Карић.
Друштво пријатеља Алжира на челу са председником господином Марком Јелићем је представило књигу „Сећања на Алжир“ аутора Александре Војиновић, супруге некадашњег српског дипломате у Алжиру.
Фатма Нсумер је најпознатија жена из рата у Алжиру, остала упамћена као вођа отпора од 1854. До 1857. године.
Свечаности је присуствовао је и чувени сниматељ алжирске Револуције Стеван Лабудовић.
„Ја сам провео 3 године и два месеца у Алжиру, тамо сам стекао много пријатеља. Каже се да се у школи и на ратишту стекне највише пријатеља. Оно што сам тамо доживео… Будила ме је и успављивала артиљерија. Не знам како сам то успео уопште да прихватим, скоро ми је било нормално, више ништа нисам регистровао. Нисам се ничега плашио, бомбардовања, ракета… Страшне су ми биле само напал бомбе, јер кад вас погоди горите живи, само сам се тога плашио. Када видите тај ужас, то је страшно. Наши топови су били на страни Француске артиљерије, продали смо им наш чувени топ стопер. Онда су алжирци били збуњени, али смо после добили и ми те наше топове“, присећа се најзанимљивијих анегдота Стеван Лабудовић.
Имао је у рату пуно проблема, чак су га и кинези оптужили да је шпијун, уметност је како је успео да сачува „живу главу“.
„Најчешће смо се сакривали од ракета и бомби у шуми. Носио сам специјалне патике, како бих се провлачио кроз фронт, у шуми смо се крили, када нагазите на суву гранчицу у тим патикама ништа се није чуло“, сећа се Лабудовић.
Програм је завршен извођењем комада „Фатма“, алжирског драматурга Мхамеда Бенгетафа.
